Од сабајле виђам нашу децу како цупкају испред продавница да купе ужину. Још ни радници не стигну – али наша деца стигну и пре времена, због превоза. Код нас на селу није баш ко у граду, ми морамо да се довијамо куд год да кренемо. Виђам нашу децу у тим истим продавницама и по повратку кући. И ми смо волели да свратимо и да крцкамо штогод успут. У граду готово […]
Ништа не може да се пореди са хлебом. Једини пандан му је млеко, ипак… ништа тако верно не прати човека, од рођења до смрти, као хлеб. Од голих десни до десни голих. И ништа не може, а и не сме да му се замери. Нема лошег у вези са хлебом, лоше је само када га нема. Може испасти недопечен, препечен, гњецав, неслан или преслан, али какав год и даље је
Током снимања емисије “После ручка”, Јована, водитељка, рекла је истину: ако се хватамо мешења – слутимо на зла времена. Тако је то уврежено у нашем народу. Нажалост та зла времена дуго нам трају, бојим се баш зато јер смо заборавили и да месимо и да једемо свој хлеб. Дете које одраста гледајући мајку како га храни кором свог хлеба, а већ га је задојила својим млеком, не може тако лако
Не знам на шта ми више мирише… на детињство, на огњиште ил’ згариште… на најдраже ми руке и старичину силуету, и под рупцем очи плаве и топле… на тугу што их више нема или на радост… на сећање и осећање што поново могу све да (д)оживим?! Банијска ЦИЦВАРА. Краљица укуса. Најпрофињенији залогај мог детињства. И она – моја бака од које наследих све што сада имам и умем. Чист домаћи кајмак из
ХЕЉДИН хлеб. При првом пресеку – мирише! Савршен склад хељде и спелте, краљица житарица! Хране и греју тело и крв… буде носталгију. Воденично, цело зрно 70%, уз 30% белог пшеничног које потпомаже ферментацију. Свеукупно – одлична сварљивост и висока нутритивна вредност.
Гостовање у емисији “Шареница” Радио Телевизије Србије, јануара 2022.
Снимали смо, до предвечерја, нешто многоооо лепо. Дивно. Мени најдраже. Вратила сам време уназад и поклонила се сенима Предака, Завета и Хлеба. Искрено, ко и увек. Без задршке. С поносом. Хвала дивној екипи РТС, “Од злата јабуци” и воденици Цицић на ватри, топлини и гостопримствуна дану овом леденом и кишном. Није нам први пут. Велико хвала везиљи Светлани М. на прелепим детаљима којима је украсила и мараму и мене. Такође, драгој Сузани Горјанац, ткаљи, на
У цик зоре 11. новембра 2021. обележили смо Дан победе у Великом рату. Мило ми је што сам имала прилику да својим радом допринесем сећању на велику голготу, страдања, жртве и победе наших предака у новијој историји. Устала сам у глуво доба ноћи. Крагујевац је мирно треперио у свом светлу. Није се још огласио ниједан петао, а ја сам ложила своје Огњиште да бих вам показала како изгледа печење старињског
Хлеб постојане текстуре, чврсте конзистенције, потпуно природних састојака, с домаћим квасцем, добро печен на ватри… дуготрајан и сит, мирисан, умерено сладак, ма прави војнички! Природних боја, без улепшавања фотографије, јестив и укусан и после пуних 8 дана. Биће и десетог и четрнаестог. Е, то је српски домаћи око чијег стварања, од зрна па до залогаја учествују бројни дланови, дуги километри, зној и задовољство. Али зато нико нема овакав! Само Србија.
Поносна сам на сваку кору, окрајак, средину и на сваки жар… дим, пепео и гар… на сву милину Огњишта свог. Овде је све умешено ручно и по старињски, од нескромно врхунског брашна органски узгојених житарица, млевених под воденичним каменом на Топлици. Пут сваког овог залогаја је дуг… трпељив… гарав, знојан и сладак. Укусан и укупан. Задојен и пун. Неишчашен из наслеђа и неизбрисив из сећања. И по први пут ћу рећи
