Хлеб постојане текстуре, чврсте конзистенције, потпуно природних састојака, с домаћим квасцем, добро печен на ватри… дуготрајан и сит, мирисан, умерено сладак, ма прави војнички!
Природних боја, без улепшавања фотографије, јестив и укусан и после пуних 8 дана. Биће и десетог и четрнаестог.
Е, то је српски домаћи око чијег стварања, од зрна па до залогаја учествују бројни дланови, дуги километри, зној и задовољство.
Али зато нико нема овакав! Само Србија.




Кад га погледаш, од све му лепоте и доброте, свака мрва причу има!
И шљива. И њива. И кров у даљини… а сам. И под њим коров. И орах криви и гнездо у ком још неко живи. Ено, камен и луг. И поток. И под земљом предачке кости, у њима прегалнички самар, у грудима живих – дамар. А жито зелено… зелено. Опет зелени!
Креће нови круг!