Ништа не може да се пореди са хлебом. Једини пандан му је млеко, ипак… ништа тако верно не прати човека, од рођења до смрти, као хлеб. Од голих десни до десни голих.
И ништа не може, а и не сме да му се замери. Нема лошег у вези са хлебом, лоше је само када га нема.
Може испасти недопечен, препечен, гњецав, неслан или преслан, али какав год и даље је цело језеро нечијег зноја, боја… савијања… уздаха, бора и бразда без броја.
Тај са седам кора најлепши је кад је твој. У свакој својој кори! И мени је мој.
Храни тело, а допраћа, негује и испраћа душу. То може само Хлеб.