Тај 22. септембар 2022. Враћам се из Војног архива у Београду. Да могу тамо бих провела три дана и три ноћи без изласка на ваздух. То је посебна чар.Јуче смо Таин и ја обележили три године заједничког постојања, а данас, по одобрењу Архива, имала сам времена за свој истраживачки рад.Мало бега од војничког теста у дигитализована стара војна документа – није на одмет.И, гле чуда, први који сам отворила био […]
Историја таина
Душа ми је мирна. Дан благословен. Борба незавршена.Видела сам Алексин Таин… дуго смо били заједно. Да бисте и сви ви једнога дана могли да му се поклоните предстоји велики рад… велика битка да се оваква светиња сачува за сва поколења после нас.Шта год учинила на ширењу истине о духовној и материјалној вредности хлеба у нашем народу биће непотпуно док овакво наслеђе не буде сачувано од пропадања.Мила Панајотивић, кустос Музеја и
На данашњи дан, 15. септембра 1918. овај Таин поскакивао је у Алексиној торбици од силине његових корака и од милине му у грудима, коначно – Србији…кући! Господ је овом Србину дао велике дарове и још веће задатке, а зашто је то тако заувек ће остати само између таквих душа и Њега – Господа Бога нашега. Осим што нам је оставио овај Хлеб, Алекса Здравковић из Пирота сачувао је и заставу
Имала сам част да читам оригинални рукопис ратног свештеника, оца Светозара Ивошевића из Белосаваца, крај Тополе. Ово дело благословило је мој потоњи рад. Ето… тако је Таин променио мој живот. С ПРВЕ слободне стопе, септембра 1916. “Уздаси ми се отимаху из груди, а сузе капаху низ сетно лице. Ах, страшна је судба твоја, кукавно и напаћено Српство наше!” “Септембра 21. смо са преноћишта пошли у 8 часова изјутра, опет уз
Ово је последња цигла СРУШЕНЕ касарне у Ваљеву. Још крајем 19. века народ ваљевског краја ју је својим рукама подигао по указу Обреновића којим се у Србији започињу изградње касарни, а неки чудан народ, савремен, такође из овог чувеног краја, пре 2-3 године до темеља ју је срушио! Недељама и месецима развлачили су оно што су њихови прадедови градили, газећи по њиховим костима и смејући се њиховим лобањама које су,