С прве слободне стопе

Имала сам част да читам оригинални рукопис ратног свештеника, оца Светозара Ивошевића из Белосаваца, крај Тополе. Ово дело благословило је мој потоњи рад. Ето… тако је Таин променио мој живот.

С ПРВЕ слободне стопе, септембра 1916.

“Уздаси ми се отимаху из груди, а сузе капаху низ сетно лице.

Ах, страшна је судба твоја, кукавно и напаћено Српство наше!”

“Септембра 21. смо са преноћишта пошли у 8 часова изјутра, опет уз стрмени које се постепено пењу ка Кајмакчалану, а на све стране виде се огромна брда, виде се ровови, шанчеви, разривено земљиште, гробови и други остаци страшне кајмакчаланске борбе. Прошав поред палог Кајмакчалана,који нам остаје лево, пењући се на висину од 2000 м и осећајућ јаку хладноћу, ветар и попали ињем, стигосмо на преноћиште на Флоку, у подножју Кајмакчалана.

Под Флоком смо остали од 22. до 29. септембра, а за то време је наш 1.батаљон био у резерви, а 2. и 3. отшли на положај Соко и Трнавску косу, па је потом пришао и 1. батаљон и пук цео је ступио у борбу око 27. септембра.

Пео сам се на врх Флоке одакле дејствује на Добро Поље, Соко,Трнавску и Браздасту косу француска тешка артиљерија и наша хаубца и одатле посматрао наш Битољ у пространој Пелагонској равници, са кривудавом Црном реком, горостасне и снежне врхове Перистера. Посматрајући сваки дан страховиту борбу која се око Битоља водила и чежњиво блудећи бацах погледе са ове прве стопе слободне земље Српске, после једне године од одсупања, тамо далеко на север, вама милима и драгима нам, који страдате под опаким непријатељем, који сте због тога за жаљење, као што смо за жаљење и ми који прошав кршеве албанско-црногорске, пропадајући идемо, и уз савезнике сваку стопу ослобођене Отаџбине скупом крвљу својом заливамо и иначе проређене редове своје смањујемо.

Уздаси ми се отимаху из груди, а сузе капаху низ сетно лице.

Ах, страшна је судба твоја, кукавно и напаћено Српство наше!”

Светозар Ивошевић, ратни свештеник V шумадијског прекобројног пука

Напомена: текст је прекуцан апсолутно верно, без стилских улепшавања и правописних корекција, онако како сам га гледала на пожутелој хартији из 1915 – 1919.

Scroll to Top