На Малу Госпојину 21. септембра Таин слави три године постојања у свом Завичајном огњишту.
У српској историји постоји много дуже, а заборав никад није смео да се деси.
Век касније, септембра 2019. поново је замирисао замешен мојим рукама, заправо одувек, био је и биће, у Његовим и Њеним.
Ове празничне доставне среде прве три Крагујевчанке које су отвориле врата овом историјском Хлебу, примиће своје Таин пакете, уколико желе, као дар, захвалност, пажњу за пажњу и подршку за подршку.
Први је стигао у руке Светлани Јокановић, потом Ивани Милошевић, а први мој текст о Таину, као амдминистратор велике групе “Крагујевчанке” одобрила је Маја Богдановић.
Свакој од њих посебно хвала. Сваку ћемо и Таин и ја памтити по том дану.
Хвала свима, у Крагујевцу, Београду и широм Србије, преко региона, Швајцарске, до Русије и Канаде – најдаље тачке пристаништа, који су се у данима, месецима и годинама потом сродили с нечим што их је такло и тиме помогли да трајемо.
Тада још, не знајући готово никог у овом граду, зашла сам у прве крагујевачке улице, на прве прагове, носећи у рукама најбоље што сам имала. За мене је то била и остала част.
Таин је из корена променио мој живот. Није постао лакши, можда је, унеколико још жртвованији, али је попримио све боје и мирисе срединице. Виталан, садржајан, духовно здрав и отпоран, овако реш препечен, идеалан је за дуготрајно служење.
За ове три године прешла сам хиљаде и хиљаде километара, направила хиљаде хлебова и срела бар хиљаду људи очи у очи….пет хиљада вас окупила сам на овој страници, а широм Србије и у расејању дотакла десетине, јер данас многи знају да је Таин стари српски војнички хлеб. Они који га знају – бар толико знају.
Осећам то у свом народу. Где год да сам била, макар само у пролазу, људи су га отпоздрављали, јер им је однекуд знан. И у најлошијим посетама фестивалима и вашарима моје карлице су, пре или касније, готово увек остајале празне.
Они који су с нама од почетка, стекли су поверење, а баш оно је то нематеријално Добро које иде уз овакав производ.
Сви ми, који се по овом залогају познајемо, на својим смо фронтовима. Свако је на својој линији одбране и свако чини, како зна и уме, да сачува своје и себе.
Ово је моја борба и мој дуг.
Живи били и у Добром се сретали!