Радионица хлеба у воденици

Било нам је дивно у Сретеновића воденици. Цео дан смо провели у дружби, причајући и једући хлеб наш.
Молитвом смо отворили ову прву радионицу и хвала Урошу, дивном дечаку, који се у прави час сетио оног што увек иде на почетку… и на послетку свега.
Правили смо Станине погаче, од пшеничног и спелтиног брашна и Таине.
Топао дан, а у очима свих још више топлине беше. Били смо расположени, испуњени и опуштени, а када су деца одушевљена значи да је посао добро одрађен.
Ту је сав смисао свих наших сетви и жетви.

И као што увек кажем: најлепши је онај хлеб којег сами замесимо. А лош не постоји. Лоше је само када га нема.

И зато…увек…на почетку и на послетку…

Хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше,
као што их и ми опраштамо дужницима својим.
Не доведи нас у искушење и избави нас од зла.

Scroll to Top