Мој први Војнички Хлеб

На данашњи дан, пре два лета, испекла сам свој први Војнички Хлеб. Ни слутила нисам да ће ми заувек променити живот. 

Недуго потом појавио се у јавности и изазвао емоције, јер писала сам о њему… О Таину,  волела сам га,  носила на кућне прагове… радила нешто што досад нико није: својим осећањем ширила сам сећање на заборављени предачки хлеб из славних балканских и великоратних битака.

 За све ово било је потребно и лично прегалништво. Данас многи знају шта су им јели преци док су им остављали слободу, њиву, мећу и шљиву. 

Ко жели да га сам замеси има мој снимак. Ту је и документарац као потпора целој причи.

Ко жели да га проба, јер је спој најбољег што смо у природи успели да сачувамо – ту сам. Сваки је уникатан, лично и ручно замешен од најбоље органске ражи и спелте коју је могуће данас имати, са дугом ферментацијом, квасни је или бесквасни, печен на ватри, у фуруни, као некад. 

Сит и здрав, дуготрајан и виталан, природан и квалитетан – најбољи хлеб који је хранио најбољег војника на свету.

Scroll to Top