Сви смо у овом кругу, све наше руке, мале и велике. Све што се види и још више оно што се не види.
Хвала пријатељима који су урадили поставку још на самом почетку.
А они који се заиста сећају почетака сетиће се и првобитних цртежа који су служили уместо логоа.
Мноштво дивних, уникатних и јединствених сличица вредно је креирала моја Митра, с непуних десет.
После цртања – сецкала их је, из дана у дан, некад нервозно, али увек предано, јер овакав производ морала је да прати и пристојна амбалажа.
Тако смо почели… моја деца и ја.
Од хлеба до хлеба, од цртежа до цртежа… од срца до срца.
После је њен цртеж солунца нашао своје место на полеђини векне – на декларацији, а сада…. мислим да је баш сада крајње време да пређе напред, лицем у лице са нама.
Због труда и због рада њеног дечјег. Због преданости њене мом раду и због разумевања.
Због силних журби, трчања и због саосећања према мојој тешкоћи.
Због прећутног извршавања мојих молби.
Због уклапања у све њене обавезе и ретког машења.
Због даровитости, кроткости и њене дечје лепоте.
Због моје свесности да готово ни из чега стварамо нешто велико и трајно, и због њене невине несвесности у том учествовању.
И због поруке и истине да је најлепше свој хлеб јести.
Ето зато овај њен… ваш и наш солунац прелази напред и ту остаје.
Мој син је пак технички дотерао и уредио изглед лого – слике. Без његовог труда и знања ни ова, ни многе друге етикете још не би постојале.
Они су деца. И моји помагачи.
Због Хлеба и због њих моја борба је још у току. Ведри и облачи.
Надам се да ћу дочекати звук трубе пре не што ме зрно закачи.
Радујмо се што имамо кога да следимо и шта да славимо.
Хвала свим нашим укупним прецима и мојим потомцима… и саборцима.