У славу великог војводе Мишића и стогодишњице од његовог упокојења.
“Хлеб је светиња у Срба, а светиње у нашем народу су завет Господњи. Осећајући ово јединство, у рату су мајке хлебом заветовале своје синове снажном љубављу, који су, волећи своје светиње чинили дела равна чудима.
Истину о Таину, хлебу наших предака, започињемо причом о Алекси Здравковићу из Пирота, који је пуних шест година, попут амајлије, носио уз срце ову погачу од ражи којом га је мајка 1912.године испратила у рат и заветовала да је врати кући, нетакнуту…”
Учествовали:
Драгана Крбавац, “Завичајно”, Ђурисело, Kрагујевац
Миодраг Мишић, потомак војводе Живојина Мишића, Струганик, Мионица
Томислав Сретеновић, “Сретеновића воденица”, Маркова Црква, Лајковац
Аутор и наратор: Драгана Баша
Сниматељ и монтажер: Владимир Kухарик
Продукција: Милослав Хрћан “Заједница ДоброЧини”
Богојављење 2021. године
Благодаримо на помоћи:
братству манастира Рибница, Мионица
Миши Мишићу, кустосу музеја “Родна кућа војводе Живојина Мишића”, Струганик
Мили Панајотовић, кустосу музеја Понишавља, Пирот
Слађану Грујичићу, Сребреница, на колоризованим аутентичним снимцима из филма “Деца у Србији 1920. године”
Марку Драгићевићу, штампарија “Школарац принт”, Лајковац
У филму коришћена музика:
Magnifico “Пукни зоро”, инструментал
“Ово је Србија” 2018. из емисије РТС-а “Тамо далеко, сто година од краја Великог рата”