На данашњи дан, пре два лета, испекла сам свој први Војнички Хлеб. Ни слутила нисам да ће ми заувек променити живот. Недуго потом појавио се у јавности и изазвао емоције, јер писала сам о њему… О Таину, волела сам га, носила на кућне прагове… радила нешто што досад нико није: својим осећањем ширила сам сећање на заборављени предачки хлеб из славних балканских и великоратних битака. За све ово било је […]
Ово је последња цигла СРУШЕНЕ касарне у Ваљеву. Још крајем 19. века народ ваљевског краја ју је својим рукама подигао по указу Обреновића којим се у Србији започињу изградње касарни, а неки чудан народ, савремен, такође из овог чувеног краја, пре 2-3 године до темеља ју је срушио! Недељама и месецима развлачили су оно што су њихови прадедови градили, газећи по њиховим костима и смејући се њиховим лобањама које су,
Огњиште је душа сваког залогаја, а душа хлеба је у души сваке српске мајке, зато је ово њен – МАЈЧИН хлеб. Њему ништа не треба додати ни одузети да би вазда савршен био, чак и када савршен није, а не ваља само када га нема. Срећна сам што моја деца једу корице и срединице које им моје руке спреме. Срећна сам што моја девојчица са непуних дванаест уме да га замеси.
Дакле… многи ветрови су ме косили и многи ће јоште доћи, али који год да наиђе не верујем да ће одувати ову моју тежачку страст ка Огњишту и дому. Све што могу да купим, а на продају је, тражим и гледам да буде домаће. Веома пазим где остављам свој динар. Српски сељак. Он је та институција, локална занатска радња и тихи стуб овог невремена. Е, ту купујем, код њега и
Месиле руке и душа Драгане Крбавац из Ђурисела… Рецепт за ТАИН Састојци: 3 велике шоље брашна, шоља (око 300 мл) топле воде, 2 кашичице морске соли, кашичица меда или шећера, или без имало слада, пола кашичице сувог квасца или лопта сачуваног теста од претходног мешења ( старињски начин) која је ферментисала три дана. Или 50 гр домаћег пробиотског квасца проф.Стојиљковића (“Шенемил” ) из Ниша, који је, заправо, прави природни некадашњи
У славу великог војводе Мишића и стогодишњице од његовог упокојења. “Хлеб је светиња у Срба, а светиње у нашем народу су завет Господњи. Осећајући ово јединство, у рату су мајке хлебом заветовале своје синове снажном љубављу, који су, волећи своје светиње чинили дела равна чудима. Истину о Таину, хлебу наших предака, започињемо причом о Алекси Здравковићу из Пирота, који је пуних шест година, попут амајлије, носио уз срце ову погачу
Увек сам говорила да ће ме само хлеб мој спасити. Сећам се… донела сам Таин једном познатом суграђанину, сели смо да прозборимо коју и излетоше ми истине моје, а он рашири очи, повиси тон и груну: “Не само тебе, све нас! Само ће нас хлеб наш спасити.” Никад то нећу заборавити. Отад време се брзо променило, а недавно беше. Гледам… још се спава. Треба устати зором и посматрати дан. Онај
За ових пет месеци испекла сам око 700 Таина, прешла преко 3500 километара, стегла руку бар стотини нових људи, инспирисала десетине жена на мешење сопственог хлеба, упознала хиљаде људи са њиховим изворним предачким хлебом, примила гомилу нових захтева за контакт на друштвени мрежама, а готово 2 000 људи запратило је “Завичајно”. Свеукупно – велики посао за мојих десет прстију! По мојим рукама су ране од опекотина и посекотина, а у
